PROJEKTI POMOCI BOSNI NAKON RATA

Dr.Sivro Senail sa amb.BiH Mirandom Sidran-Kamisalic

Informativna vecer pod nazivom “Bosna nakon rata” koju je organizovao Dr. Sivro Senail u saradnji sa upravom regionalne bolnice Flevoziekenhuis u Almere 1. aprila 2009. godine je po mnogo cemu bila posebno interesantna, okupljajuci na jednom mjestu humanitarne entuzijaste razlicitih profila koji vec vise godina bez ikakve nadoknade ucestvuju u razlicitim oblicima visoko strucne i materijalne pomoci Bosni i Hercegovini.

Strucnjaci bolnice Flevoziekenhuis i Grupa za pomoc iz Almere vec vise godina daju podrsku skolama i bolnicama u BiH. Otpisani ali jos uvijek savremeni i funkcionalni kompjuteri i druga ICT-oprema se transportuje i instalira u BiH. Istovremeno se organizuje I obucavanje u rukovanju tom opremom. Tako su opremljene kompletne ucionice sa kompjuterima i internetom u OS Guca Gora, Mehurici, Han Bila i Visoko, gdje je adaptirana tehnika i za rad jedne manje grupe henfdikepirane djece.

Na ovaj nacin su ucinjeni drasticni pomaci u nivou obrazovanja djece u zabacenim i tesko pristupacnim mjestima. Slicni pomaci su napravljeni i na planu prenosa znanja i opreme u zdravstvu. Ljekari iz Flevolandske bolnice sa nasim poznatim hirurgom dr. Senailom Sivrom odlaze u BiH isporucuju medicinsku opremu i obucavaju bosasnke ljekare u koristenju iste.
Ovi projekti pomoci su moguci zahvaljujuci iskljucivom entuzijazmu pojedinaca i ljudskoj zelji da se pomogne onima kojima je pomoc potrebna a prosli su kroz strahote rata.

Efekti ove pomoci su vidljivi u BiH. Informativna vecer je pokazala konkretne rezultate realizovanih projekata. Najavljeni su i novi slicni projekti jer pomoc je nazalost jos uvijek potrebna.
Prezentaciji je prisustvovala i ambasadorka BiH u Holandiji gospodja Miranda Sidran-Kamisalic koja se u svojoj pozdravnoj rijeci toplo zahvalila Dr. Sivri, njegovim kolegama i saradnicima na velikim naporima i uzornom radu na projektima pomoci BiH. Ona je istakla i znacajnu pomoci koju Holandija godinama pruza Bosni i Hercegovini. Govorila je i o svom licnom iskustvu i losim uslovima u bolnicama neposredno poslije rata naglasavajuci da je pomoc jos uvijek potrebna.